Opis
Buša je stara autohtona rasa goveda koja je na ovim prostorima (Balkansko poluostrvo) zastupljena hiljadama godina unazad. Generacije naših predaka su odgojene na mesu i mleku buse koja je preživljavala i u najtežim uslovima i bila dominantna rasa goveda sve do šezdesetih godina prošlog veka, kada su je potisnule intenzivne rase kao što su Holštajn i Sementalac. Ove intenzivne rase daju mnogo više mleka i mesa za kraće vreme. Takođe, mnogo kraće žive u uslovima u kakvim se danas gaje. Holštajn u proseku živi pet godina, a posle toga ili ugine ili je neupotrebljiv za dalje gajenje zbog bolesti papaka ili vimena. Buša daje manje I mesa I mleka, mnogo boljeg kvaliteta I živi znatno duže – 25 godina.
Naše stado buša se nalazi na Staroj planini, u reonima sela Smilovci i Krivodol. Životinje se gaje u sistemu krava-tele. Tokom cele godine su na paši, s tim što se zimi dohranjuju senom sa lokalnih livada i pašnjaka. U potrazi za svežom zelenom travom, stado se u toku godine kreće od niže nadmorske visine (700 metara) ka višoj (1200m), i obrnuto u drugoj polovini godine.
Krave same biraju čime će se hraniti. One u potrazi za hranom pređu desetak kilometara dnevno. Pasu na svežim zelenim pašnjacima, pored potoka i rečica, ali se najradije zadržavaju na kamenitim obroncima Stare planine, sa oskudnom vegetacijom gde preovladavaju lekovite, začinske i aromatične biljke.
Krave se same tele, bez ičije pomoći. Telad u prvih sat-dva po teljenju staje na noge i kreće se za majkom. Rano počinju da pasu i tokom cele sezone (8 do 10 meseci) sisaju, sve do narednog reproduktivnog ciklusa majke. Godišnji prirast teladi koja se ovako gaji je od 80 do 120 kilograma. To je nekoliko puta manje nego kod napred pomenutih intenzivnih rasa, ali je meso mnogo kvalitetnije. Analize koje su rađene u prethodne dve godine u ,,Institutu za higijenu i tehnologiju mesa“ u Beogradu pokazuju da je meso buše iz našeg stada najkvalitetnije na domaćem tržištu.bogato je vitaminima I mineralima, specifičnog ukusa sa izbalansiranim odnosom Omega 6 i Omega 3 nezasićenih masnih kiselina, koji iznosi 2 : 1 .Taj odnos se danas može naći jos samo u mesu nekih plavih riba koje žive u severnim morima. Kod junadi koja se gaji u tovu taj odnos je 6:1, do 10:1 a u svinjskom i pilećem mesu čak 15:1 do 30:1 u korist Omega 6. To je posledica nepravilne ishrane ovih životinja jer se one neumereno hrane-tove kukuruzom i sojom koji obiluju Omega 6 masnim kiselinama. Prirodno je da krava slobodno pase, na suncu a ne da bude zatvorena u objektu i da joj se serviraju žitarice i soja u koncentratima i količinama koje joj u prirodi nisu dostupne (a da ne spominjemo razne antibiotike, hormone koji se dodaju u ishrani).
Esencijalne polinezasićene masne kiseline su one koje naš organizam ne može da sin tetiše te se moraju kao takve uneti u organizam hranom .Najpovoljniji odnos izmedju Omega 6 i Omega 3 mas. kis. za naš organizam je 2:1.Današnjom ishranom mi unosimo previše Omega 6 m.k. kojom obiluju biljna ulja i žitarice. Nedostaje Omega 3 koja se nalazi u mesu , mleku i jajima. Medjutim, ove namernice dobijene od industrijski gajenih krava svinja i živine takodje imaju previse Omega 6 m.k. što dovodi do poremećaja u našem metabolizmu i pojave mnogih tzv. modernih oboljenja.
