Uslovi u kojima živimo danas rezultat su dugogodišnje devastacije i zagađenja zemljišta, vode i vazduha, kao i celokupne životne sredine čiji smo nerazdvojni deo. Hrana koju svakodnevno konzumiramo proizvedena je u takvim uslovima i okruženju.
Stoga je posebno zabrinjavajuća, iako ne i iznenađujuća, činjenica da čak 90% štetnih materija u svoj organizam čovek unese hranom. Zbog čega je značajno da naš izbor bude baš organska hrana, saznajte u nastavku teksta.
Zašto je preventivno ulaganje u zdravlje važno?
Navedeni uslovi u kojima živimo dovode do narušavanja zdravlja i neprestane pojave novih oboljenja savremenog čoveka, potpuno nepoznatih našim precima, ili mnogo učestalije pojave nekih koja su u prošlosti bila prava retkost.
Nažalost, savremena medicina, uprkos tehnološkom napretku i značajnim ulaganjima u nova istraživanja, nema adekvatan odgovor za većinu ovih, uglavnom teških bolesti i stanja.
Preventivno ulaganje u zdravlje, kroz pažljiv odabir namirnica, se stoga logično nameće kao najbolji izbor kako bismo sačuvali svoje i zdravlje naših najmilijih. Pažljiv odabir onoga što jedemo i pijemo je jedan od osnovnih stubova prevencije, svakako uz mentalno, emocionalno blagostanje i pravilnu fizičku aktivnost.
Povratak tradicionalnom načinu proizvodnje
Upotreba namirnica bez štetnih sastojaka prvi je i osnovni preduslov za zdravu ishranu i zdravlje uopšte. Kao odgovor na sve lošiji kvalitet hrane nastao je pravac povratka tradicionalnom načinu poljoprivredne proizvodnje koji je dobio naziv organska poljoprivreda, a tako proizvedena hrana – organska hrana.
Organska hrana je, dakle, hrana proizvedena koristeći metode koje ne uključuju veštačke pesticide i hemijska đubriva, ne sadrži genetski modifikovane organizme, nije tretirana zračenjem i ne sadrži industrijske rastvarače, veštačke boje i arome, tragove antibiotika, hormona i lekova.
Organska proizvodnja je regulisana zakonom. Proizvođači hrane u većini zemalja uključujući i Srbiju, Evropsku Uniju, SAD, Japan i mnoge druge moraju da steknu posebnu sertifikaciju za organsku proizvodnju, kako bi plasirali svoje proizvode kao „organske“.
Nakon što ih plasiraju kao organske, svake godine se rigorozno kontrolišu u smislu prijavljenih i prodatih količina organskih proizvoda, a ukoliko žele da produže sertifikaciju, kontrola se radi uvek kao i prvi put.
Vrednost organske hrane nije samo u odsustvu štetnih sastojaka, već i u povećanoj biološkoj i nutritivnoj vrednosti koja se ogleda kroz povećan sadržaj vitamina, minerala (kalcijuma, gvožđa, magnezijuma), omega-3 masnih kiselina i antioksidanata. Organski proizvodi imaju davno zaboravljeni miris i ukus koji su namirnice nekada imale, pa možemo reći da je organska ishrana povratak hrani kakvu smo nekad jeli.
Zašto je situacija je još gora sa konvencionalnim načinom uzgoja životinja?
Postoji više razloga. Prvi je da se životinje drže u jako lošim uslovima – nemaju prostora ne samo za kretanje, nego neretko čak da se bilo gde pomere, nikada nisu napolju i na dnevnom svetlu.
I naravno, ne hrane se ispašom, što je za njih jedino prirodno, već se hrane isključivo koncentrovanom hranom na bazi žitarica (koje nisu njihova primarna prirodna hrana), i to u neadekvatno velikoj količini, kako bi što pre dostigle željenu težinu, ili dale više jaja, mleka,…
Drugi razlog je što takvi uslovi života, surovi i neprirodni, dovode do pada imuniteta i čestog oboljevanja životinja, pa se kao standardni deo procedure ovog načina uzgoja, njima redovno, čak i preventivno, daju antibiotici.
Ti antibiotici ostaju u tragovima u mesu, mleku i jajima, i ovo je postao ozbiljan problem na svetskom nivou, jer se dešava da ljudi postaju imuni na antibiotike, kada im trebaju.
Treći razlog su hormoni, koji se daju životinjama da bi brže rasle i napredovale. Ostaci hormona u mesu, jajima i mleku dovode do niza jako ozbiljnih problema i kod odraslih, a kod dece naročito.
Dodavanje hormona je u Srbiji zabranjeno zakonskom regulativom i verovatno se odgovorni proizvođači toga pridržavaju, ali je dobro poznato da se dosta njih toga ne pridržava – jer je u mnogim delovima sveta i primena hormona standardni deo konvencionalnog uzgoja hrane.
Organski principi uzgoja – mnoštvo benefita za organizam
Životinje gajene po organskim principima, ne smeju da primaju antibiotike i hormone. Moraju da imaju određen prostor za kretanje, moraju da budu napolju određen deo vremena. Hrana kojom se hrane mora da bude organskog porekla.
Dodatno, većina uzgajivača životinja po organskim principima se trudi da im životinje budu na ispaši, tj. da se hrane na najprirodniji mogući način za njih. Mnoštvo istraživanja je pokazalo da su namirnice životinjskog porekla, pored toga što su mnogo bezbednije za upotrebu i zdravije u smislu nedostatka pomenutih toksina, one i nutritivno superiornije u odnosu na namirnice životinjskog porekla iz konvencionalne proizvodnje.
Na primer, mleko krava koje jedu uglavnom travu sadrži značajno veće količine konjugovane linolne kiseline i omega-3 masne kiseline. Takođe, organsko kravlje mleko sadrži veće količine korisnih antioksidanata, poput vitamina E i beta-karotena, koji pomažu u smanjenju upale i borbi protiv oksidativnog stresa.
Benefiti koje nosi organska hrana su veoma jasni! Na vama je da izaberete najbolje za sebe i svoje zdravlje i okrenete se zdravim i prirodnim namirnicama!
