U našem serijalu tekstova – Zapanjujuća istina o hrani, prvi tekst obrađuje temu mesa i jaja. Pogledajte šta industrija krije od vas i kako da se zaštitite od štetnih uticaja industrije mesa i jaja.
Tajne industrijske proizvodnje u svetu
Industrija uzgoja životinja se veoma trudi da sakrije činjenice o načinu na koji se gaje životinje. Ovo su neki od najvećih problema koja je moderna industrija mesa prouzrokovala:
- Loši uslovi u kojima se životinje drže – Konvencionalno gajene životinje su najčešće zatvorene ceo život u jako ograničenom prostoru i uopšte se ne kreću (1);
- Loša ishrana životinja – Životinje koje se prirodno hrane travom, u konvencionalnoj proizvodnji se hrane isključivo žitaricama (prskanim ili GMO porekla pošto je najčešće u pitanju soja i kukuruz), kako bi se brzo dobile na težini (2);
- Korišćenje hormona – Hormoni rasta su standardni deo procesa uzgajanja ovih životinja, kako bi se dobilo više mesa, jaja i mleka (3, 4).
- Korišćenje antibiotika – Sve ovo utiče na njihovo zdravlje (kao i na kvalitet namirnica koje se od njih dobijaju), pa im se preventivno daju lekovi i antibiotici (3, 5).
Zakonom se reguliše upotreba hormona, lekova i antibiotika u uzgoju životinja, što prvo znači da je njihova upotreba ne samo dozvoljena nego preporučena, samo što su količine i vrste tih supstanci koje se daju životinjama ograničene.
Institucije koje ovo propisuju smatraju da u tim granicama ne postoji štetni efekat na ljudsko zdravlje. Medjutim to što mi ne možemo direktno da osetimo zdravstvene posledice čim pojedemo komad takvog mesa ili jaja, uopšte ne znači da one ne postoje (6-9).
Možda će vam biti jednostavnije ako vam objasnimo ovako: zamislite da ste na slavi u nekom malom mestu u Srbiji pre 50 godina. Domaćin iznosi pečenje i objašnjava vam kako je tu životinju držao u mraku i i prostoru jedva većem od nje same, tako da bukvalno nije videla svetlost dana.
Da je bila u tako malom prostoru, da nije mogla uopšte da se kreće. Da je hranio potpuno neprirodnom hranom za nju, kako bi što više i brže narasla. Ali je zbog svega toga bila bolesna pa je morao da joj u ishranu uvede lekove i antibiotike, kako se ne bi otrovali od mesa.
Kao i da je veterinar pregledao životinju, a ona je potpuno zdrava i bezbedna za konzumaciju… Prijatno…
Ovo nije nikakva strašna slika koja bi trebalo da karikira celu priču, ovo je samo opisan način uzgoja životinja u današnje vreme.
Naravno, mnogo ljudi i dan danas umire od gladi, a to je ozbiljan problem, i nije za ovaj tekst. Samo bismo da naglasimo da je verovatno mnogo manje gladnih ljudi na svetu upravo zbog ovakvog načina uzgoja životinja.
Ali bez obzira na to, da li biste pojeli ono pečenje sa slave?
I da li mislite da ljudi koji imaju izbor (a to svakako uključuje i vas koji čitate ovaj tekst) treba da naprave ovakav izbor za sebe i svoju porodicu?
Što se tiče primene antibiotika u proizvodnji hrane (10), ona je otišla toliko daleko da su životinje kao i ljudi počele da stvaraju otpornost na njih, što uzrokuje problem u lečenju novih bolesti i infekcija. Danas je ova tema rastući međunarodni zdravstveni problem.
Pored ovoga, unosom antibiotika putem hrane dolazi do uništavanja dobrih bakterija u našem organizmu, a znamo da naše zdravlje u potpunosti zavisi od korisnih bakterija u probavnom sistemu i velika većina modernih bolesti jeste više ili manje povezana sa poremećenom crevnom florom (11,12), a ovo se svakako ne rešava sa nekoliko klasičnih probiotika iz apoteke.
Zdravlje nam se sa redovnim unosom namirnica od ovako gajenih životinja polako ali sistematično narušava, to je apsolutna činjenica. Zašto se ona ne komunicira otvoreno i javno je vrlo jasno. Industrija mesa je multi milionska industrija, a čak i to je samo jedan mali aspekt cele priče.
Međutim, informacije su više nego dostupne, samo ako znate gde da ih tražite i pre svega ako želite da ih čujete.
Najveće žrtve ovakve prakse industrije hrane jesu deca (13), koja unose sve te antibiotike i hormone kroz namirnice, koje im roditelji kupuju iz najbolje namere – da bi se hranila zdravo.
Njihov organizam je daleko manje otporan. Nije isti sistem za detoksikaciju kod deteta i odrasle osobe. Jetra od deteta ne može da procesira tu količinu za telo ozbiljnih toksina. To je jedna stvar.
Druga je to što smo mi, koji smo bili deca pre 20 godina i više, odrasli u potpuno drugačijem okruženju sa potpuno drugačijom hranom. I izgradili koliko toliko zdrave sisteme i organizme, koji se sada koliko toliko bore sa svim negativnim spoljnim uticajima i lošom hranom.
Naša deca nisu imala ovu šansu i njihov organizam se formira i gradi na ovakvoj hrani. Posledice toga su vrlo očigledne već, sa stepenom alergija, virusa, problema sa varenjem, problema sa kožom, pa i mnogo ozbiljnijih problema koja današnja deca imaju u neuporedivo većoj meri nego ranije, ali će se tek kasnije pokazati koliko je ova situacija problematična. Decu treba sačuvati od ovoga. Ko kod ima ikakvog izbora, a puno ljudi ipak ima.
Meso i jaja u Srbiji
Nažalost, u Srbiji nije ništa bolja situacija od gore navedene. Opasno je misliti drugačije. Sve životinjske namirnice koje se mogu kupiti u velikim marketima, manjim ili većim mesarama, kao i na pijaci, nije bezbedno jesti dugoročno.
Međutim, nije rešenje da se ove namirnice izbegavaju. Etička i moralna opredeljenja su jedna stvar, ali kada je zdravlje u pitanju, ljudi moraju jesti namirnice životinjskog porekla.
Dakle, kako da se zdravo hranite? Evo rešenja:
1) Kupujte hranu sa sela
Ako imate rođake ili prijatelje po Srbiji koji gaje životinje, možete proveriti sa njima kako ih drže i hrane i dogovoriti se da od njih kupujete namirnice.
Kada nabavite ovakvo meso, koristite sve:
- kosti za supu (po mogućstvu kuvanu 5 sati najmanje, kako biste stvarno uživali njene mnogobrojne zdravstvene benefite);
- džigericu i sve ostale organe, svaki spremljen na svoj određen način, jer su organi životinja najnutritivnije namirnice na našoj planeti;
- sve masne i nemasne delove za razna jela (sa povrćem, krompirom, sarme, punjene paprike, itd) ili samo spremljene kao šnicle i slično
Ne morate da se plašite masti, jer je masnoća od prirodno gajenih životinja izuzetno zdrava, sve ostalo što ste čuli su mitovi.
Bitna napomena – Koje god namirnice da nabavljate van tradicionalnih kanala prodaje, morate imati poverenja u ljude od kojih kupujete! Šta to znači? To znači da veterinari pregledaju te životinje, da adekvatni mesari rade svoj deo posla, itd.
Porodice koje se bave time desetinama godina, a koje tako hrane i svoju porodicu, su gotovo uvek pouzdane, ali nije uvek lako pronaći pouzdanog dobavljača.
2) Organsko meso i organska jaja iz prodavnice od poverenja
Just Organic postoji već 6 godina. To znači da od prvih začetaka prodaje bilo kakvih prirodno gajenih životinja ili organskog mesa, mleka i jaja, mi smo bili tu.
U našoj ponudi možete pronaći sertifikovano organsku junetinu (organsko mleveno meso, organski vrat bez kosti, organske grudi sa kostima, organsku slabinu sa kostima itd), pljeskavice od čistog organskog telećeg mesa domaće autohtone, brdsko-planinske rase Buša, proizvode od prirodno gajenih mangulica kao što su slanina, pršuta, vrat, kobasica, sertifikovano organsku piletinu, prirodno gajenu piletinu, kobasice od čistog mesa prirodno gajene piletine, i još mnogo toga.
Naši dobavljači su gazdinstva i firme od poverenja,sa većinom radimo godinama, bili smo kod njih u proizvodnjama i na mestima gde drže životinje. Naravno na upit možete dobiti i svu njihovu dokumnetaciju na uvid.
Jaja su divna i nutritivna namirnica, puna ključnih nutrijenata kao što su B12, holin, omega-3 masne kiseline, vitamini ratvorljivi u masti A i D kojih je veliki nedostatak u modernoj ishrani.
Jaja su i izvor najkvalitetnijih proteina za ljudsku upotrebu (idealan odnos svih aminokiselina koje ih grade) (14).
Nadamo se da znate da je priča oko holesterola i preporuke oko ograničavanja unosa jaja potpuno prevaziđena odavno (15,16).
Međutim, ako nisu organska ili ‘domaća’ jaja, onda su ekstremno lošeg kvaliteta, sa poremećenim odnosom masnih kiselina, manje nutrijenata, i ostacima različitih hormona, antibiotika i svega što smo iznad pominjali.
Organska proizvodnja jaja ih čini idealnom hranom za vaš organizam. Možete i sami testirati. Kupite u isto vreme obična jaja iz marketa i organska ili domaća jaja, spremajte ih i posle pojedite u isto vreme – preko boje do ukusa, sve će vam biti jasno.
U Just Organicu možete pronaći nekoliko različitih sertifikovano organskih i domaćih proverenih jaja. Na vama je da probate i izaberete koja vam najviše odgovaraju.
Reference:
1 https://en.wikipedia.org/wiki/Concentrated_animal_feeding_operation
2 PRAVILNIK O KVALITETU HRANE ZA ŽIVOTINJE („Sl. glasnik RS“, br. 4/2010, 113/2012 i 27/2014)
3 http://www.vet.minpolj.gov.rs/sr/component/content/article/159-pravilnici
5 https://www.marksdailyapple.com/concentrated-animal-feeding-operations/
6 ul Islam, Ejaz, et al. „Assessing potential dietary toxicity of heavy metals in selected vegetables and food crops.“ Journal of Zhejiang University Science B 8.1 (2007): 1-13.
7 Järup, Lars. „Hazards of heavy metal contamination.“ British medical bulletin 68.1 (2003): 167-182.
8 LeDoux, Martial. „Analytical methods applied to the determination of pesticide residues in foods of animal origin. A review of the past two decades.“ Journal of chromatography A1218.8 (2011): 1021-1036.
9 Aktar, Wasim, Dwaipayan Sengupta, and Ashim Chowdhury. „Impact of pesticides use in agriculture: their benefits and hazards.“ Interdisciplinary toxicology 2.1 (2009): 1-12.
10 Judicious Animal Antibiotic Use Requires Drug Label Refinements; Analysis shows more than 1 in 3 labels will not fully meet judicious use standards after implementation of FDA policy; October 04, 2016 Antibiotic Resistance Project http://www.pewtrusts.org/en/research-and-analysis/issue-briefs/2016/10/judicious-animal-antibiotic-use-requires-drug-label-refinements
11 Nagpal, Ravinder, et al. „Probiotics, their health benefits and applications for developing healthier foods: a review.“ FEMS microbiology letters 334.1 (2012): 1-15.
12 Guarner, Francisco, and Juan-R. Malagelada. „Gut flora in health and disease.“ The Lancet 361.9356 (2003): 512-519.
13 Lu, Chensheng, et al. „Organic diets significantly lower children’s dietary exposure to organophosphorus pesticides.“ Environmental health perspectives 114.2 (2006): 260.
14 Ruxton, C. H. S., E. Derbyshire, and S. Gibson. „The nutritional properties and health benefits of eggs.“ Nutrition & Food Science 40.3 (2010): 263-279.
15 Kritchevsky, Stephen B. „A review of scientific research and recommendations regarding eggs.“ Journal of the American College of Nutrition 23.sup6 (2004): 596S-600S.
